Под утицајем јаке кампање, код нас влада мишљење да ће доласким западних, европских предузећа да се поправи и стање у неким стварима, као што су права радника, веће плате, заштита животне средине. Међутим, у пракси није баш тако. Европска предузећа овде не дају европске плате, нису баш сви радници задовољни, а ни оне ствари које у Европи не би смели да раде овде итекако могу.
У целој причи око отпада из Звезде Хелиос једна ствар се не спомиње, а то је да је то предузеће из Европске уније, што значи да оно овде ради баш оно што тамо не сме. Зашто? Можда је одговор да су управо зато и дошли, јер овде имају нешто што тамо немају. То што се код нас ово не спомиње, не значи да и други то неће спомињати. Тако имамо и овај наслов у хрватским медијима: „Словенска твртка годинама тровала 10 тисућа Срба“.
Још једна ствар индиректно везана за овај случај. Овде се спомиње за шта су све користили ову затровану бурад и отпад и како је ту сада и храна затрована. У Србији постоји мит да је наша храна здрава. Знајући стање из прве руке, одговорно тврдим да наша храна није здрава, мада не знам да ли је здравија од туђе, пошто нисам видео како се она друга производи.
Домаћа храна је можда здрава у неким планинским селима, где преостали старци земљу још обрађују користећи краве, али у осталим крајевима засигурно не може да буде.